Sounder SIGN UP FOR FREE

Mere podsticaja, transparentni konkurisi i preusmeravanje viškova hrane

ABOUT THIS EPISODE

U novom izdanju podkasta AgroSmart donosimo vam priče o merama podsticaja u poljoprivredi. Spomenućemo koje sve mere postoje i koje su trenutno aktuelne, ali ćemo govoriti i o analizi stanja na konkursima za ovakve podsticaje, za početak na teritorijama opština Despotovac i Rekovac. 

U rubrici inovacije slušaćete o platformi FoodSHare, koja povezuje proizvođače hrane sa humanitarnim organizacijama i lokalnim zajednicama i na taj način pojednostavlja preusmeravanje prekomernih količina hrane. Odgovarajući donatori i primaoci donacije se povezuju na osnovu njihovih profila, uključujući vrstu i količinu hrane koju doniraju ili potražuju, kao i na osnovu međusobne prostorne i vemenske udaljenosti. 

Vrste podsticaja

Mere podsticaja se mogu podeliti na više načina. Član upravnog odbora udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije Oliver Aleksić ističe da u okviru mera podsticaja postoje direktna davanja i mere ruralnog razvoja. On naglašava i da postoje mere podsticaja na nacionalnom i na lokalnom nivou, ali navodi još podela.

"Imamo tu neke određene nivoe kada je u pitanju sam obim proizvodnje i podelu. Podelu u smislu veličina gazdinstava, pa tako imamo nacionalne mere poticaja koje su najčešće usmerene na mala poljoprivredna gazdinstva, i imamo IPARD sredstva koja su usmerena na veće poljoprivredne proizvođače, tačnije oni koji premašuju te neke obime proizvodnje", objašnjava Aleksić.

Kako ističe managing partner u konsultantskoj firmi Equiteam Consulting Dario Balažević, IPARD je jedan od najznačajnih pretpristupnih fondova Evropske unije.

"IPARD je pretpristupni fond Evropske unije za ruralni razvoj. On je u suštini jedan od najznačajnijih pretpristupnih fondova. Njime se želi postići jedan održivi razvoj poljoprivrede i ruralnih područja i on je namenjen za već neke proizvođače koji su sa nekim iskustvom i sa nekim već stečenimm znanjem i imovinom u poljoprivredi, tako da je on namenjen onima koji su po rangiranju iznad nacionalnih mera", objašnjava Balažević i dodaje da je od ove godine aktuelan i program konkurentnosti Svetske banke koji se naziva 10-40-50.

"Namenjen je poljoprivrednicima koji su ispod IPARD-a u smislu svojih kapaciteta. Namenjen je za ulaganja u fizičku imovinu sa ciljem da se povećava efikasnost poslovanja samih gazdinstava i da se zadovolje određeni ekološki standardi, odnosno da se kompletno njihovo poslovanje unapredi. Ono što je specifičnost samog programa je to da program, pored institucionalne te podrške koja se realizuje preko Uprave za agrarna plaćanja, sam program integriše i podršku banaka. Znači to je ono što je rečeno 50-40-10, odnosno ako krenemo od ovog poslednjeg, 10% je sopstveno učešće poljoprivrednika, 40% je kredit banke i 50% je subvencija države", objašnjava Balažević.

Pri apliciranju za neku meru podsticaja poljoprivrednici nekada nailaze na probleme. Oliver Aleksić objašnjava da je to najčešće zbog neusklađenosti unutar samog gazdinstva. Na primer, poljoprivrednici nekad ne prijave stočarsku proizvodnju, te pri konkurisanju za određenu meru podsticaja koja se tiče baš stočarske proizvodnje, oni pri proveri dokumentacije budu odbijeni. Ipak, najveći problem na koji poljoprivrednici nailaze jeste kašnjenje subvencija.

"Najveći problem zapravo jeste kašnjenje sa isplatom subvencija, što se već ponavlja više godina unazad i zato to kašnjene dovodi do najvećih problema. Prva stvar jeste da poljoprivredni proizvođači onog trenutka kada planiraju proizvodnju, oni zapravo i očekuju da ta subvencija stigne na vreme. Ta subvencija je njima najvažnija u onom momentu kada oni treba da zaseju svoje njive ili kada treba da unaprede svoju proizvodnju tako što bi proširili, kupili nova grla i ostalo. Znači njima je važno da jednostavno imaju taj neki svoj tok unapređenja proizvodnje i zato im je važno da subvencije stižu na vreme. Ono kada subvencije ne stignu na vreme onda dolazi drugi problem - to što moraju da se zadužuju da bi kupili repromaterijale, sirovine, hranu za životinje, a skuplja je hrana ako uzimaju na odloženo plaćanje", objašnjava Aleksić.

Javno zalaganje za transparentno poljoprivredno ulaganje

Kako bi se sam proces apliciranja za mere podsticaja poboljšao, uduženje Mladi poljoprivrednici Srbije trenutno sprovodi projekat pod nazivom Javno zalaganje za transparentno poljoprivredno ulaganje. Kao pilot opštine za analiziranje stanja na lokalnim konkursima uzete su opštine Rekovac i Despotovac. Kako objašnjava Milena Vulić, PR ovog projekta, u uduženju Mladi poljoprivrednici Srbije primetili su da se sve više članova i drugih poljoprivrednika javlja za pomoć pri prijavama za subvencije.

"Ovim projektom smo mi obuhvatili dve ključne stvari koje su ujedno i naši ciljevi projekta. Prvi je da se uvede bodovna lista i bodovanje, neki kriterijum bodovanja po konkursima, s obzirom na to da je dosadašnja praksa uglavnom redosled pristiglih prijava, u prevodu ko prvi podnese zahtev dobije do utroška sredstava. Drugi naš cilj je da se na vreme, transparentno, na razne moguće načine i u skladu sa savremenim oblicima informisanja obavesti što širi auditorijum zainteresovanih potencijalnih korisnika da mogu jasno i precizno tu i tu dokumentaciju tu i tu do tada da podnesu, i da će biti na kraju propisanog roka uredno rangirani po nekom kriterijumu i na osnovu toga će im biti dodeljena sredstva", objašnjava Vulić i ističe da je jedan od većih problema to što se pre raspisivanja konkursa za mere podsticaja ne radi analiza potreba poljoprivrednika na lokalu.

Platforma FoodSHare: preusmeravanje viškova hrane

Kako je opšte poznato da je glad česta pojava u nerazvijenim zemljama sveta, a da sa druge strane mnoge kompanije bacaju viškove hrane, nastaje problem koji je neophodno rešiti - kako da ti viškove hrane dođu do ljudi kojima je to najpotrebnije. Project manager u FoodScale Hubu Nikola Terzin objašnjava da platforma FoodSHare povezuje proizvođače hrane sa humanitarnim organizacijama i lokalnim zajednicama i na taj način pojednostavlja preusmeravanje prekomernih količina hrane.

"Platforma je zamišljena kao jedan alat, koji će pomoći, kako donatorima hrane, tako i primaocima donacija", ističe Terzin i naglašava da se odgovarajući donatori i primaoci donacije povezuju na osnovu njihovih profila, uključujući vrstu i količinu hrane koju doniraju ili potražuju, kao i na osnovu međusobne prostorne i vemenske udaljenosti. 

Platforma FoodSHare, osim što olakšava ceo ovaj proces donatorima i primaocima, ona i daje jednake mogućnosti svim organizacijama da dođu do donacija hrane, bez obrzira na to gde se nalaze.

"Ono što je dosadašnja situacija na terenu bila to je da jednostavno nemaju sve organizacije jednake mogućnosti da dođu do tih donacija hrane, jednostavno jedna organizacija iz na primer Vranja i jedna organizacija iz Beograda nemaju iste kontakte, iste mogućnosti da dođu do tih donacija, budući da je to do danas funkcionisalo na nivou nekih ličnih poznanstava i sličnih stvari. Mi ovom platformom želimo da ponudimo jednak teren za sve korisnike, za sve ljude koji se bave humanitarnim radom", objašnjava Terzin i ističe Crveni Krst Vojvodine i Banku hrane Beograd kao najveće humanitarne organizacije koje su se priključile ovom projektu.

Produkcija: Fabrika kreativnosti