Sounder SIGN UP FOR FREE
AgroSmart - podkast pametne poljoprivrede
AgroSmart - podkast pametne poljoprivrede

Episode 5 · 8 months ago

Parče maline, eksluzivnost vina i satelitski snimci u poljoprivredi

ABOUT THIS EPISODE

Agrosmart – podkast pametne poljoprivrede u ovom izdanju donosi vam priču o srpskim malinarima, koji su i za prošlogodišnji urod dobili manje parče kolača, ili bar tako tvrde. A upravo taj kolač je samo mrvica problema sa kojima se ne samo oni, već i ostali poljoprivrednici u Srbiji susreću. Mrvica nezadovoljstva postaje sve veća.  

Tu su o organski vinari u Srbiji. Dve vinarije u našoj državi trenutno imaju privilegiju da proizvode organsko vino, a prelazak na ovu vrstu proizvodnje je dugotrajan proces, jer ogransko vino zahteva i takav pristup: od orgnaskog uzgoja grožđa, do iste takve produkcije vina – prirodne.  

I na kraju, još jedna tehnologija koja se razvija u Srbiji, a ima nekoliko ciljeva – od toga kako prepoznati određene promene i bolesti na biljkama pre nego što one budu vidljive golim okom – putem satelitskih snimaka, do prepoznavanja i praćenja klasične i regenerativne poljoprivrede. Za te vrste tehnologija, poljopirvrednici su često zainteresovani – međutim, samo u teoriji. U praksi ipak preovladava rutina. 

Cena viša, količina ploda manja 

Sve više poljoprivrednika govori o sistemskom uništavanju ove grane privrede u Srbiji, ali i o uništavanju srpskog sela. 

Savez poljoprivrednih proizvođača Zapadne Srbije, član Skupštine slobodne Srbije, uputilo je svoj protest Vladi, zbog cena plodova maline koje su realizovne prošlogodišnjom berbom. 

Oni smatraju da, na osnovu analize zarade koju ostvaruju povlašćeni hladnjačari, a nasuprot poljoprivrednim proizvačima maline, jasno proizlazi da je agrarna politika Srbije usmerena ka bogaćenju pojedinaca bliskih vlastima na račun rada poljoprivrednika. 

Svetlana Cvijanović, predsednica Saveza udruženja poljoprivrednih proizvodjača Zapadne Srbije upotpunjuje problematiku osvrćući se još na 2014tu godinu. Nepovoljni uslovi svih tih godina, što se tiče cene ali i roda utiču na uspešnost daljih ulaganja i roda. Utiču i na kvalitet maline, ali nažalost, na smanjenje površina pod ovim voćem: 

„Da naglasim da je situacija u malinarstvu u poslednjih pet, šest godina jako kritična. Možda je prošla godina bila najpovoljnija za malinare, ali najpovoljnija cenom, ne i količinom roda jer smo bukvalno svoje zasluge doveli u takvu situaciju da neblagovremenim ulaskom, odnosno smanjenim prilivom sredstava jer smo bukvalno poslovali u minusu - nismo mogli primenjivati nisi dobre agrotehničke mehanizme, ni pravilnu zaštitu, ni okopavanje, ništa.“ 

Ekskluzivnost organskih vina i u Srbiji

I dok su malinari nezadovoljni, i smatraju da agrarna politika nije dobra, vinari jesu, jer od jula 2020. godine svoje vino mogu i da deklarišu kao organsko. Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje usovjen je u julu, a u novebru su sertifikovana prva organska vina u Srbiji. 

Pravo na ovu etiketu imaju samo 10 vina, po pet iz Vinarije "Plavinci" u Grockoj i Vinarije "MV" u Stalaću. 

Branislav Anđelić, vlasnik Vinarije "Plavinci" objašnjava da do sada nisu imali parvo da napišu da je u pitanju “organski proizvod”: 

„Mi oduvek proizvodimo organsko vino, ali smo do sada morali da napišemo na flaši da je u pitanju vino od organski gajenog grožđa, po starom pravilniku. Od kada je ovaj novi pravilnik usvojen sada je prava da napišemo na flaši “organsko vino” i da stavimo onaj državni znak “organski prozvod”. 

Satelitstki snimci u svrhu unapređenja poljoprivrede

Nove tehnologije utiču na to da rad poljoprivrednika bude efikasniji i kvalitetniji, ali i da se potencijalno smanje troškovi, a poveća proizvodnja. 

To se može učiniti, na primer, prevencijom bolesti na usevima, čak i pre nego što su promene vidljive na biljkama, a trenutno se razvija jedan takav program koji funkcioniše na principu satelitskih snimaka. 

U pitanju je Ceres program - Informacije bazirane na satelitskom osmatranju Zemlje za "pametniju" i regenerativnu poljoprivredu 

U fokusu projekta CERES je izrada alata na bazi algoritama veštačke inteligencije kao podršci poljoprivrednoj proizvodnji. Tu uključuju i regenerativnupoljoprivredu što rezultira vezivanjem ugljenika u zemljištu i borbom protiv klimatskih promena. 

Ideja projekta je da se kreiraju modeli koji bi na osnovu mnoštva dostupnih informacija – u vidu optičkih i radarskih satelitskih snimaka, podataka o zemljištu, preciznih meteoroloških podataka i tekstualnih informacija dostupnih na internet portalima namenjenim poljoprivredi – mogli da automatizovano generišu nove informacije koje će služiti pravovremenom donošenju ispravnih odluka u poljoprivredi. 

Modeli će biti razvijani za potrebe rane identifikacije promena u rastu biljke, automatizovanog zaključivanja o uzrocima nastalih promena, procene prinosa i humusa u zemljištu, kao i za identifikaciju aktivnosti obrade zemljišta. 

CERES projekat je još uvek u nastajanju, a osoba koja radi na njegovom razvoju je i Milan Kilibarda, vanredni profesor na Građevinskom fakultetu, sa odseka geodezije i geoinformatike. 

„Razvijaćemo modele za identifikaciju promene na usevima na osnovu satelitskih snimaka. Biće modeli koji će nam davati odgovre za pojavu bolesti i štetočina i slično. Imaćemo modele koji će nam davati odgovore na pitanje "Koliko je procenjeni prinos za tekuću sezonu" i to ćemo raditi za deo kultura, za pšenicu, kukuruz, ječam, soju i suncokret. Takođe ćemo razvijati modele koji će moći da identifikuju područje, odnosno parcele na kojima se primenjuje regenerativna poljoprivreda i imaćemo modele koji će da na osnovu svih dostupnih podataka koji se nalaze u svim tekstualnim zapisima, vezano za poljoprivredu daju sve moguće dodatne informacije vezane za određene lokacije“, zaključuje Kilibarda.  

Prijavite se i na Agrosmart Newsletter u kojem ćete dobiti sve informacije i izvorima finansiranja vašeg agrobiznisa, odnosno o nacionalnim fondovima i IPARD predpristupnom fondu EU za poljoprivredu i ruralni razvoj. To možete učiniti na sajtu agrosmart.net 

Produkcija: Fabrika kreativnosti